ХАЙРИНИСО МАЖИДХОНОВА (1905–1938): ГЕРМАНИЯДА ЭГАЛЛАНГАН ТИББИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ЎЗБЕКИСТОН СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ТИЗИМИГА ТАТБИҚ ЭТИЛИШИ
PDF

Keywords

Хайринисо Мажидхонова; жадидчилик; миллий тиббиёт; Германия таълими; Европа тиббиёти; соғлиқни сақлаш; тиббий кадрлар; профилактик тиббиёт; Ўзбекистон тарихи.

How to Cite

Азизов Каноатович, У. (2026). ХАЙРИНИСО МАЖИДХОНОВА (1905–1938): ГЕРМАНИЯДА ЭГАЛЛАНГАН ТИББИЙ БИЛИМЛАРНИНГ ЎЗБЕКИСТОН СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ТИЗИМИГА ТАТБИҚ ЭТИЛИШИ. JOURNAL OF SCIENCE-INNOVATIVE RESEARCH IN UZBEKISTAN, 4(06), 314–322. Retrieved from https://scienceinno.org/index.php/jsiru/article/view/243

Abstract

Ушбу мақолада Хайринисо Мажидхонованинг 1928 йилда Германиядан Ўзбекистонга қайтиши ҳамда у ерда эгаллаган замонавий тиббий билимларни миллий соғлиқни сақлаш тизимига татбиқ этиш жараёни тарихий манбалар ва замонавий тарихшунослик асосида таҳлил қилинган. Тадқиқотнинг асосий мақсади унинг касбий фаолиятини Ўзбекистонда миллий тиббиёт кадрларининг шаклланиши ва Европа тиббиёти тажрибасининг жорий этилиши нуқтаи назаридан баҳолашдан иборат. Мақолада архив ҳужжатлари, жадидчилик ҳаракатига оид манбалар ҳамда маҳаллий ва хорижий илмий адабиётлар қиёсий-тарихий таҳлил усули асосида ўрганилган. Тадқиқот натижалари Хайринисо Мажидхонованинг Германияда олган назарий ва амалий тиббий тайёргарлиги унинг кейинги шифокорлик фаолиятида муҳим аҳамият касб этганини кўрсатади. Шунингдек, унинг фаолияти миллий тиббиёт кадрларини тайёрлаш, профилактик тиббиёт ғояларини оммалаштириш ва аҳоли саломатлигини муҳофаза қилиш соҳасидаги дастлабки амалий тажрибалар билан боғлиқлиги асосланади. Мақолада жадидчилик ғоялари, Европа тиббиёти ва Ўзбекистон соғлиқни сақлаш тизими ўртасидаги ўзаро боғлиқлик илмий жиҳатдан ёритилган. Муаллиф Хайринисо Мажидхонова фаолиятини бир шахс биографияси сифатида эмас, балки миллий тиббиёт тарихи ва интеллектуал модернизация жараёнининг муҳим таркибий қисми сифатида баҳолайди. Тадқиқотнинг илмий янгилиги Хайринисо Мажидхонованинг Германияда олган тиббий билимларининг Ўзбекистон тиббиёти ривожига таъсирини комплекс тарихий таҳлил қилиш орқали асослаб берилганида намоён бўлади. Мақола натижалари Ўзбекистон тиббиёти тарихи, жадидчилик, гендер тарихи ва Марказий Осиё модернизациясига оид кейинги илмий тадқиқотлар учун назарий ҳамда амалий аҳамиятга эга.

PDF

References

1. Қосимов Б. Миллий уйғониш: жасорат, маърифат, фидойилик. – Тошкент: Маънавият, 2002. – 400 б.

2. Каримов Н. Қатағон қурбонлари хотираси. – Тошкент: Шарқ, 2001. – 256 б.

3. СССР давридаги сиёсий репрессиялар бўйича архив ҳужжатлар тўплами. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси Миллий архиви, 1937–1938 йй.

4. Доктор Феккельманнинг тиббиёт ходимларини тайёрлаш хусусий мактабига оид архив маълумотлари (1926–1928). – Берлин.

5. Rahmonova Sh. When They Couldn’t Leave Their Neighborhood… Uzbek Girls Who Set Out for Germany // Islamic Civilization Center in Uzbekistan. – Tashkent, 2025.

6. Kamp M. The New Woman in Uzbekistan: Islam, Modernity and Unveiling under Communism. – Seattle: University of Washington Press, 2006. – 320 p.

7. Khalid A. The Politics of Muslim Cultural Reform: Jadidism in Central Asia. – Berkeley: University of California Press, 1998. – 336 p.

8. Allworth E. A. Central Asia: A Century of Russian Rule. – Durham: Duke University Press, 1994. – 698 p.